Rajko Čabarkapa

 

OBELEŽEN "JUBILEJ ČOVEČANSTVA"

 

23. septembar '06.

Negovati svest o tome da je naš narod iznedrio Teslu na dobrobit čitavog čovečanstva - poruka je razgovora o Tesli koji su vođeni tokom kulturne večeri održane u Narodnoj biblioteci u Sivcu povodom obeležavanja sto pedeset godina od rođenja genijalnog naučnika srpskog porekla.

Pred brojnom publikom o Tesli kao ukupnom biću i značaju njegovih revolucionarnih naučno-tehničkih pronalazaka govorili su uvaženi gosti, književnici iz Novog Sada Žarko Aćimović i Radovan Ždrale.

Tokom besede i razgovora sa publikom naglašeno je naučnikovo istraživanje velikih tajni prirode, kosmosa i među njima najtajnije – tajne čoveka, mislećeg bića. Tesla je jedini čovek u milenijumima ljudskog postojanja koji je bar donekle uspeo da skine veo tajne osnovnih prirodnih zakonitosti i svoja saznanja iskoristi za dobrobit čitavog čovečanstva.

- Njegovi najznančajniji tehnički izumi, otkriće naizmeničnih struja i prenosa govora na daljinu uz 740 drugih pronalazaka omogućili su evoluciju ljudskog roda. Bez njih svet kakvog poznajemo ne bi postojao, već bi se razvoj industrije i društva i dalje bazirao na naučnim dostignućima iz 1880, na jednosmernoj struji i parnim lokomotivama – naglasio je književnik Ždrale (na slici gore), vrsni poznavalac lika i dela Nikole Tesle.

Međutim, naglasili su govornici, kao i mnogi drugi veliki umovi čovečanstva nije bio shvaćen i prihvaćen na pravi način. Njegova istraživanja nisu želeli da podrže moćni industrijalci koji su osetili da bi razvoj Teslinih ideja mogao ugroziti njihove lične interese.

O Tesli i njegovoj božanskoj opčinjenosti govorio je i pesnik Žarko Aćimović
(na slici levo). On je sa izuzetnim nadahnućem kazivao svoje stihove o Tesli, kao i odlomke iz romana Radovana Ždrala "Gospodar munja". Mnogi pesnici bili su opčinjeni Teslom, pa tako i Branko Ćopić čije stihove je odrecitovala Kristina Keljević učenica osmog razreda osnovne škole.

 

Svečana prilika je iskorištena i za zvanično otvaranje renoviranih prostorija sivačke biblioteke. Prema rečima Nine Zorić, direktora Narodne biblioteke u Kuli, u adaptaciju je uloženo milion i dvesta hiljada dinara iz opštinskog budžeta, a značajno učešće u poslovima adaptacije imala je i Mesna zajednica Sivac. Ona je naglasila da je ovo prvo veće ulaganje u sivačku biblioteku od davne 1970. godine. Mnogobrojnim građanima obratili su se i predstavnici lokalne samouprave, Velibor Milojičić, predsednik Skupštine opštine Kula i Milan Subotić, predsednik saveta MZ Sivac. Oni su najavili nova ulaganja u ustanove kulture, kako u Sivcu tako i u drugim sredinama kulske opštine.

 

Veče bogato kulturnim dešavanjima nastavljeno je u galerijskom prostoru biblioteke u kome je povodom četrdeset godina rada Kluba likovnih stvaralaca biblioteke u Sivcu, otvorena izložba slika Rajka Čabarkape i Mikloša Čanadija.

Pomenuti slikari su, pre tačno četrdeset godina, na istom mestu priredili svoju prvu izložbu i prvu izložbu Kluba. Likovnu postavku, koja predstavlja retrospektivu rada ovih umetnika otvorio je Mirko Ćirić, akademski slikar iz Kule.

Prilog pripremio Radoje Cvijović.

 

 

POČETNA STRANICA
ODŠTAMPAJ STRANICU

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kristina Keljević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Mikloš Čanadi