Nekada bosonoga i bezbrižna deca željna igre, druženja i novih saznanja stasali su u zrele porodične ljude od kojih mnogi već imaju i unučad.
- Prvi susret generacije održali smo nakon deset godina i to je bilo najlepše okupljanje do sada. Ove godine okupili smo samo jedno odelenje. Dogovorili smo se da ćemo se redovno susretati bez obzira na to koliko nas ima - veli Mišo Stijepović, jedan od organizatora susreta.
Uz uspomene na doživljaje iz školskih klupa, prisetili su se stari drugari i prve učiteljice Olgica Ačanski, a nisu zaboravili ni svog odeljenskog starešinu Milisava Lučića koji je i ovoga puta bio sa svojim đacima.
Bili su to dobri učenici, većina ih je završila fakultet. Đak generacije bio je Bato Kontić koji je dogurao do magistra.
Zanimljivo je da iako su od školskih drugara najbrojniji oni koji i danas žive u Sivcu, pozivu na druženje većinom su se odazvali oni koji žive daleko od svog rodnog kraja u Beogradu, Šapcu, Novom Sadu...
